Nasilje na radnom mestu
Proces globalizacije prate sve značajnije promene u sferi rada i radnih odnosa. Povećanje konkurentnosti, organizacione promene, recesije, kretanja na tržištu rada i nesigumost radnih mesta, reflektuju se na pogoršanje uslova rada i sve izraženija psihosocijalna opterećenja zaposlenih.
U velikom broju preduzeća, organizacione promene (restrukturiranje, privatizacija) ne prate odgovarajući programi i mere priprema i pomoći u prilagođavanju novim zahtevima. Zaposleni su najcešće prinuđeni da sami pronalaze načine rešavanja interpersonalnih problema koji nastaju u strahu od gubitka zaposlenja i privilegija. Pogoršanje opšte klime i međuljudskih odnosa doprinosi porastu nesigumosti, nastojanju da se za neuspeh okrive drugi, širenju intriga i stvaranju konflikta, koji vremenom mogu da prerastu u mobing na radnom mestu.
Zlostavljanje jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, а kоје za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog, i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje.
Zlostavljanje jeste i učestvovanje, odnosno podsticanje ili navođenje drugih na ponašanje prethodno definisano kao zlostavljanje.
Za mobing je uvek potrebno dvoje: onaj ko vrši mobing i onaj ko trpi mobing. Bez obzira na to što bez žrtve nema ni mobinga, uvek je kriv mober (onaj ko vrši mobing).
